Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

дре́кнути

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 767

дре́кнути

дрекнути

Стална адреса

Лема

дрекнути

Извор

том 1, стр. 767, редослед 26

  1. а.

    сврш. према дречати (1).

    — Наједном поплави и дрекне као на маневру.
    Матош
    Урликне вук или дрекне лисица у каквом потоку у шуми.
    Дом.
  2. б.

    фиг. јекнути, пукнути, заорити се (о пушци).

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Пушка дрекну из камена љута. Март. дре̏љити (се) и дре́љити (се), -ӣм (се) несврш. покр. дерати се.
    — Није ли
    — кад би се дијете расплакало
    — тргла њиме она звјерска мисао да се издере: »А шта дрељиш«?
    Крањч. С.
    Не бих ја њега ... пуштао да он мени хода по селу и још у чети пушку носи
    — дрељио се Ђукан.
    Ћоп.
Изворни текст (OCR)
дре́кнути, дре̂кне̄м а. сврш. према дречати (1). — Наједном поплави и дрекне као на маневру. Матош. Урликне вук или дрекне лисица у каквом потоку у шуми. Дом. б. фиг. јекнути, пукнути, заорити се (о пушци). — Пушка дрекну из камена љута. Март. дре̏љити (се) и дре́љити (се), -ӣм (се) несврш. покр. дерати се. — Није ли — кад би се дијете расплакало — тргла њиме она звјерска мисао да се издере: »А шта дрељиш«? Крањч. С. Не бих ја њега ... пуштао да он мени хода по селу и још у чети пушку носи — дрељио се Ђукан. Ћоп.