Одредница

ду́хати

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 805

ду́хати

духати, душем, духам

Стална адреса

Лема

духати

Варијанте

душем, духам, ду̑ше̄м, ду̂ха̄м

Извор

том 1, стр. 805, редослед 19

  1. (имп. ду́ши и ду̑ха̄ј) несврш. = дувати.

    имп. — императивнесврш. — несвршени глагол
    — А пољем мећава душе. Ил. Вјетар је већ почео да прилично духа баш с југа. Бен. Извади двојнице, духа у њих и њихов јасан писак тужно плива зраком. Лаз. Л. Ја сам морао у мијех духати, а они би редом свирали. Киш. Зна и ковати и духати. Н. посл.
    Вук.
Изворни текст (OCR)
ду́хати, ду̑ше̄м и ду̂ха̄м (имп. ду́ши и ду̑ха̄ј) несврш. = дувати. — А пољем мећава душе. Ил. Вјетар је већ почео да прилично духа баш с југа. Бен. Извади двојнице, духа у њих и њихов јасан писак тужно плива зраком. Лаз. Л. Ја сам морао у мијех духати, а они би редом свирали. Киш. Зна и ковати и духати. Н. посл. Вук.