Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

заврзи́вати

несврштом 2, стр. 83

заврзи́вати

заврзивати

Стална адреса

Лема

заврзивати

Извор

том 2, стр. 83, редослед 4

  1. 1.

    несврш и уч. према заврсти.

    уч. — учестали глагол
  2. 2.а.

    фиг. причати којешта, бенетати; млатити се, петљати, оклевати.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Не заврзуј, него хајде, кад ти кажем.
    Андр. И.
    Знадеш, о старче, па зашто заврзујеш и питаш мене?
    М-И
    Поврвише низ џемат. Само су они најпијанији заврзивали и нису се дали покренути.
    Ћоп.
  3. 2.б.

    задржавати, досађивати причањем, замајавати.

    — Хајд ти својим путом, а ја ћу својим. Не заврзуј свијет по џадама,
    — вели Синану жена.
    Сиј.
  4. 2.в.

    мешати се у што, упетљавати се, трпати се.

    — Доброћудни би стилист пазио да не заврзује у посао у којему је ћорав.
    Шим. А.

Пододреднице

~ се

несврш. и уч. према заврсти се

несврш. и уч. према заврсти се
Изворни текст (OCR)
заврзи́вати, -р̀зује̄м несврш. 1. несврш. и уч. према заврсти. 2. фиг. а. причати којешта, бенетати; млатити се, петљати, оклевати. — Не заврзуј, него хајде, кад ти кажем. Андр. И. Знадеш, о старче, па зашто заврзујеш и питаш мене? М-И. Поврвише низ џемат. Само су они најпијанији заврзивали и нису се дали покренути. Ћоп. б. задржавати, досађивати причањем, замајавати. — Хајд ти својим путом, а ја ћу својим. Не заврзуј свијет по џадама, — вели Синану жена. Сиј. в. мешати се у што, упетљавати се, трпати се. — Доброћудни би стилист пазио да не заврзује у посао у којему је ћорав. Шим. А.