Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

за̀жалити

сврштом 2, стр. 110

за̀жалити

зажалити

Стална адреса

Лема

зажалити

Извор

том 2, стр. 110, редослед 21

  1. 1.

    стати жалити, осетити жалост због нечега.

    — Зажали само што није школован.
    Срем.
    Зажали што урар још није у дућану.
    Кол.
  2. 2.а.

    пожалити (кога).

    — Само им немој попустити и зажалити их.
    Сим.
    Севапније вам је не зажалити младића кад тужи за својом драгом.
    Вес.
  3. 2.б.

    бити жао, криво на кога.

    — Да ти рекнем што за удају], ко зна ... можеш после зажалити на ме.
    Глиш.

Пододреднице

~ се

пожалити се (на кога, на што). — Кад се напи воде, уздахну чича Јордан и зажали се озбиљно. Срем

пожалити се (на кога, на што).
Изворни текст (OCR)
за̀жалити, -ӣм сврш. 1. стати жалити, осетити жалост због нечега. — Зажали само што није школован. Срем. Зажали што урар још није у дућану. Кол. 2. а. пожалити (кога). — Само им немој попустити и зажалити их. Сим. Севапније вам је не зажалити младића кад тужи за својом драгом. Вес. б. бити жао, криво на кога. — Да ти рекнем што за удају], ко зна ... можеш после зажалити на ме. Глиш.