Одредница

за̀качити

сврштом 2, стр. 122

за̀качити

закачити

Стална адреса

Лема

закачити

Извор

том 2, стр. 122, редослед 14

  1. 2.

    (аор. 2. и

  2. 3.

    л за̏качӣ) = заквачити.

  3. 1.

    обесити; прик(в)ачити.

    — Да ли га коноп синоћ закачисмо за греду?
    Ранк.
  4. 2.

    заденути.

    — Поп закачио оба палца за вишњев појас.
    Шапч.
  5. 3.

    запети, наићи на сметњу.

    — Кроз шуму можеш провући неколико пластова ... да не закачиш о дрво.
    Ранк.
  6. 4.

    дохватити, захватити, погодити, окрзнути.

    — Ланац којим су биле везане бомбе је закачио мост и веза преко Дрине била је прекинут.
    Дед. В.
    Забрањено је противнику палицу закачити.
    Хок.
    Шта је? Чујем да си рањен.
    — Ништа нарочито. Закачило мало леву руку.
    Ћос. Д.
    Е како те Узловић закачио у своје канџе, не ишчупа га се ти шале!
    Глиш.
  7. 5.

    фиr. довести кога у незгодан положај, у теснац, притеснити.

    — Како да се од оваквих ... неисправности ослободимо, запитаће понеко кога сам ...овим својим напоменама закачио.
    Бел.
  8. 6.

    закопчати, прикопчати, привезати.

    — Неком инстинктивном гестом закачио оба кажипрста један о други као копче.
    Крл.
  9. 7.

    одузети што од другога, закинути, оштетити.

    — Све му мало, све граби туђе, све рад да закачи другог.
    Глиш.
    Згоде у новелама се углавном крећу око питања ... како ће трговчић закачити невјешта куnца.
    Барац
  10. 8.

    дирнути, боцнути, пецнути.

    — Умела је да насмеје и да закачи, али никад није вређала.
    Рист.

Пододреднице

~ се

= заквачити се 1. запети, задржати се; ухватити се. — Кошуљица у реци беше се закачила за неки камен. Глиш. фиг. Гдје год се истицао његов проблем ту се он закачио. Бег. 2. везати се; прилепити се. — Либерална интелигенција није регрутовала војску у народу; она се просто закачила за већ готову обреновићевску странку. Јов. С. 3. дохватити се, споречкати се, свадити се. — Још исте се вечери по испраћају новинара закачио са Жићом Громом око малог учинка његове смене. Дав. Његов се бурш закачио с неким војником. Бег. 4. дирнути, напасти. — Кад Хорације хоће да се мало закачи за неко женско лице, он то чини са много ... укуса. Цар М

= заквачити се 1. запети, задржати се; ухватити се.везати се; прилепити се.дохватити се, споречкати се, свадити се.дирнути, напасти.
Изворни текст (OCR)
за̀качити, -ӣм сврш. (аор. 2. и 3. л. за̏качӣ) = заквачити. 1. обесити; прик(в)ачити. — Да ли га коноп синоћ закачисмо за греду? Ранк. 2. заденути.— Поп закачио оба палца за вишњев појас. Шапч. 3. запети, наићи на сметњу. — Кроз шуму можеш провући неколико пластова ... да не закачиш о дрво. Ранк. 4. дохватити, захватити, погодити, окрзнути. — Ланац којим су биле везане бомбе је закачио мост и веза преко Дрине била је прекинут. Дед. В. Забрањено је противнику палицу закачити. Хок. Шта је? Чујем да си рањен. — Ништа нарочито. Закачило мало леву руку. Ћос. Д. фиг. Е како те Узловић закачио у своје канџе, не ишчупа га се ти шале! Глиш. 5. фиr. довести кога у незгодан положај, у теснац, притеснити. — Како да се од оваквих ... неисправности ослободимо, запитаће понеко кога сам ...овим својим напоменама закачио. Бел. 6. закопчати, прикопчати, привезати. — Неком инстинктивном гестом закачио оба кажипрста један о други као копче. Крл. 7. одузети што од другога, закинути, оштетити. — Све му мало, све граби туђе, све рад да закачи другог. Глиш. Згоде у новелама се углавном крећу око питања ... како ће трговчић закачити невјешта куnца. Барац. 8. дирнути, боцнути, пецнути. — Умела је да насмеје и да закачи, али никад није вређала. Рист.