заме́ра̄ње
замерање, замјерање
Лема
замерање
Варијанте
замјерање, замје́ра̄ње
Извор
том 2, стр. 154, редослед 27
- —
гл. им. од замерати (се).р заме́рати, за̀ме̄ра̄м, ијек. замје́рати несврш. и уч. према замерити.
Пододреднице
несврш. и уч. према замерити се. замера́чити (се), -ѐра̄чӣм (се) сврш. тур. узети на нешто мерак, стећи вољу на што. — Гледам ове сватове, па се замерачио, па би се и ја женио. Ћор
Изворни текст (OCR)
заме́ра̄ње, ијек. замје́ра̄ње, с гл. им. од замерати (се).р заме́рати, за̀ме̄ра̄м, ијек. замје́рати несврш. и уч. према замерити.