Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

замијѐтити

сврштом 2, стр. 156

замијѐтити

замијетити

Стална адреса

Лема

замијетити

Извор

том 2, стр. 156, редослед 25

  1. а.

    (ијек.) а. приметити, спазити, уочитц.

    ијек. — ијекавски
    — У њену лицу замијети нешто што није могао добро да схвати.
    Леск. Ј.
    По шушкању грана замијети чељаде посве близу себе.
    Ћип.
  2. б.

    ставити примедбу, опаску.

    — Ја ћу ти на ту замијетити да сам досегао својих шездесет година.
    Павл.
Изворни текст (OCR)
замијѐтити, за̀мијетӣм сврш. (ијек.) а. приметити, спазити, уочитц. — У њену лицу замијети нешто што није могао добро да схвати. Леск. Ј. По шушкању грана замијети чељаде посве близу себе. Ћип. б. ставити примедбу, опаску. — Ја ћу ти на ту замијетити да сам досегао својих шездесет година. Павл.