Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

затѐћп

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 230

затѐћп

затећп, затећи

Стална адреса

Лема

затећп

Варијанте

затећи, за̀тећи

Извор

том 2, стр. 230, редослед 3

  1. 1.а.

    и за̀текне̄м сврш. а. наћи, застати (кога негде, нешто што је већ од раније постојало).

    — Надали су се да ће их јутро затећи далеко иза Врања. Ћос.
  2. 1.б.

    Затекнем оца и матер пред кућним прагом. Пав. Пуно затекли, пуно и оставили. Вес. А друга многа се копља ту затекоше. М-И.

  3. 1.б.

    изненадити, ухватити (на чему).

    — Само њега једног затекосмо на делу!
    — рече попа.
    Јакш. Ђ.
    Лијепа је!
    — рече ми једном моја мајка затекав ме како проматрам Анијелу.
    Коз. Ј.
  4. 1.в.

    у другом браку наћи, наслвдити децу из првог брака.

    — Није ... затечено дете као и рођено.
    Вукић.
  5. 2.

    отећи, надути се.

    — Руке су јој биле затекле и мало модрикасте као у праља.
    Макс.
  6. 3.

    дотаћи, додирнути.

    — Прес'јече му на грлу синџира, а бјела му не затече меса.
    НП Вук

Пододреднице

~ се

1. наћи се; остати. — Срби стану добро чувати оно што им се у рукама затекло. Нов. Кућа је била газдинска ..., онаква каква се затекла од деде. Сек. 2. повр. према затећи (1б). — Кадикад се ... затекнем да хулим. Јонке. Затече се гдје клечи пред неким бусеном, дише тешко. Донч. 3. бацити се, дати се (на што), залетети се. — Лазлувши мало и политике, затече се на учено поље. Јурк. Нитко се неће затећи на таково дјело. М-И. 4. покр. зарећи се, обавезати се (коме). — И старој се мајци затекао да се другом оженити нећу. НП Вук. Зарекох се, затеко2 се да не љубим млада војна. НП Вук

наћи се; остати.повр. према затећи (1б).бацити се, дати се (на што), залетети се.зарећи се, обавезати се (коме).
Изворни текст (OCR)
затѐћп и за̀тећи, затѐче̄м и за̀текне̄м сврш. 1. а. наћи, застати (кога негде, нешто што је већ од раније постојало). — Надали су се да ће их јутро затећи далеко иза Врања. Ћос. Б. Затекнем оца и матер пред кућним прагом. Пав. Пуно затекли, пуно и оставили. Вес. А друга многа се копља ту затекоше. М-И. б. изненадити, ухватити (на чему). — Само њега једног затекосмо на делу! — рече попа. Јакш. Ђ. Лијепа је! — рече ми једном моја мајка затекав ме како проматрам Анијелу. Коз. Ј. в. у другом браку наћи, наслвдити децу из првог брака. — Није ... затечено дете као и рођено. Вукић. 2. отећи, надути се. — Руке су јој биле затекле и мало модрикасте као у праља. Макс. 3. дотаћи, додирнути. — Прес'јече му на грлу синџира, а бјела му не затече меса. НП Вук.