згу̏чити
згучити
Лема
згучити
Извор
том 2, стр. 284, редослед 12
- —
савити у гуку, стиснути, склупчати.
— Знао је да би га она хтјела привити уз себе, згучити крај свога срца, као кад је био мали.
Пододреднице
савити се у гуку, стиснути се, склупчати се; шћућурити се. — Она се згучила у један буџак на миндерлуку, па тако ћути. Ком. Довољно је дасе људи само згуче У каквој било рупици по примеру зверова. О8
Изворни текст (OCR)
згу̏чити, -ӣм сврш. савити у гуку, стиснути, склупчати. — фиг. Знао је да би га она хтјела привити уз себе, згучити крај свога срца, као кад је био мали. Вуков.