Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

зе̑в

мтом 2, стр. 290

зе̑в

зев, зијев

Стална адреса

Лема

зев

Варијанте

зијев, зи̏јев

Извор

том 2, стр. 290, редослед 20

  1. 1.

    (лок. зе́ву; мн. зе̏вови) рефлексни грч виличних мишића праћен широким отварањем уста (због дремљивости и др.); зевање.

    лок. — локативмн. — множинадр. — друго
    — Дај ... кваса! ...
    — рече између зевова.
    Глиш.
    Страх крену градом као зијев по чељадма и изби у њихов сокак.
    Куш.
  2. 2.а.

    отварање уста уопште; положај и облик уста кад су отворена.

    — Јово је остао пресјечене ријечи, у зијеву.
    Кал.
  3. 2.б.

    грам. положај уста при непосредном прелазу са изговора једног самогласника на изговор другог, хијат.

    грам. — граматика, граматички
  4. 3.а.

    фиг. отвор нечега што се отвара и затвара.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Гледа како зијев врата постаје све мањи и све ужи.
    Сиј.
  5. 3.б.

    отвор кроз основу (на разбоју) кроз који пролеће чунок с потком.

    с — средњи род
    — Тка Марија ... ужурбано трескају набрдила, и чунак ... пролеће кроз зев памучне основе.
    Рад. Д.
Изворни текст (OCR)
зе̑в, ијек. зи̏јев, м (лок. зе́ву; мн. зе̏вови) 1. рефлексни грч виличних мишића праћен широким отварањем уста (због дремљивости и др.); зевање. — Дај ... кваса! ... — рече између зевова. Глиш. Страх крену градом као зијев по чељадма и изби у њихов сокак. Куш. 2. а. отварање уста уопште; положај и облик уста кад су отворена. — Јово је остао пресјечене ријечи, у зијеву. Кал. б. грам. положај уста при непосредном прелазу са изговора једног самогласника на изговор другог, хијат. 3. фиг. а. отвор нечега што се отвара и затвара. — Гледа како зијев врата постаје све мањи и све ужи. Сиј. б. отвор кроз основу (на разбоју) кроз који пролеће чунок с потком. — Тка Марија ... ужурбано трескају набрдила, и чунак ... пролеће кроз зев памучне основе. Рад. Д.