Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

зна̏лац

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 321

зна̏лац

зналац

Стална адреса

Лема

зналац

Извор

том 2, стр. 321, редослед 2

  1. —

    (и зна̏оца) м (ген. мн. зна̏ла̄ца̄) онај који добро познаје неку ствар или предмет; познавалац.

    ген. — генитивмн. — множина
    — Свирао је вешто, с привидном равнодушношћV зналца коме то није ништа. Поп. . Уз такве латинске и друге крњатке сматрат ће те барем знаоцем језика.
    Вел.
Изворни текст (OCR)
зна̏лац, зна̏лца, зна̑лца (и зна̏оца) м (ген. мн. зна̏ла̄ца̄) онај који добро познаје неку ствар или предмет; познавалац. — Свирао је вешто, с привидном равнодушношћV зналца коме то није ништа. Поп. . Уз такве латинске и друге крњатке сматрат ће те барем знаоцем језика. Вел.