ки̏сео
кисео
Лема
кисео
Извор
том 2, стр. 710, редослед 13
- 1.а.
који има укус оцта, сирћета, лимуна и сл.
- 1.б.
који је вештачки доведен у стање киселости додавањем киселине, стављањем у киселину или гљивичним врењем, закисељен,укисељен: ~ чорба, киселе паприке, кисели купус.
- 1.в.
који има оштар воњ, мирис киселине, који има укус киселине: ~ спарина, кисели мирис.
— Подне залијевало град киселом спарином.
Дим измешан с љутим задахом барута и киселим мирисом згуљеног дрвета обави читаву шуму.
- 2.
фиг. који одражава незадовољство, зловољан, нерасположен, мргодан, невесео, снужден.
— Нестало му млива, па се кисела лица већ ту сједећи скањива.
И Хоманов се стресе од загриженог осећаја домаће киселе атмосфере, свакодневног једнаког ручка и ситних брига.
- 3.
погрд. (у неким изразима кад се о некоме говори или му се обраћа с потцењивањем) јадан, кукавички.
— Нема код мене југовине: На нос ће ти изићи шаран, синко кисели!
Требао је одмах да се жали ... али се није усуђивао, жена кисела.
- 4.
који има хемијско својство киселине: ~ раствор, кИселе соли.
Фразе
девета вода ~ врло далеко сродство; киселе траве траве које расту на мочварном тлу и лоше су крмиво (шаш, ситина); киселе воде минералне, лековите водг које садрже у себи угљичне киселине; кисело дрво бот. покр. в. руј; загристи киселу јабуку морати се прихватити неугодна, мучна посла.
Изворни текст (OCR)
ки̏сео, -ела, -ело 1. а. који има укус оцта, сирћета, лимуна и сл. б. који је вештачки доведен у стање киселости додавањем киселине, стављањем у киселину или гљивичним врењем, закисељен,укисељен: ~ чорба, киселе паприке, кисели купус. в. који има оштар воњ, мирис киселине, који има укус киселине: ~ спарина, кисели мирис. — Подне залијевало град киселом спарином. Крањч. Стј. Дим измешан с љутим задахом барута и киселим мирисом згуљеног дрвета обави читаву шуму. Дед. В. 2. фиг. који одражава незадовољство, зловољан, нерасположен, мргодан, невесео, снужден. — Нестало му млива, па се кисела лица већ ту сједећи скањива. Мул. И Хоманов се стресе од загриженог осећаја домаће киселе атмосфере, свакодневног једнаког ручка и ситних брига. Поп. Ј. 3. погрд. (у неким изразима кад се о некоме говори или му се обраћа с потцењивањем) јадан, кукавички. — Нема код мене југовине: На нос ће ти изићи шаран, синко кисели! Дом. Требао је одмах да се жали ... али се није усуђивао, жена кисела. Вин. 4. који има хемијско својство киселине: ~ раствор, кИселе соли.