Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

констати́ра̄ње

стом 2, стр. 824

констати́ра̄ње

констатирање

Стална адреса

Лема

констатирање

Извор

том 2, стр. 824, редослед 6

  1. —

    гл. им. од констатирати = констатовати утврдити, утврђивати, установити, установљавати.

    гл. — глагол, глаголскиим. — именица
    — Како се констати́рати, -\тӣра̄м сврш. и несврш. био пробудио и констатирао да Руменке нема, наслутио је зло. Кол. Ово политичко поимање може се ... констатирати на мноштву ... далматинских капела.
    Баб.
Изворни текст (OCR)
констати́ра̄ње с гл. им. од констатирати. констати́рати, -\тӣра̄м сврш. и несврш. = констатовати утврдити, утврђивати, установити, установљавати. — Како се био пробудио и констатирао да Руменке нема, наслутио је зло. Кол. Ово политичко поимање може се ... констатирати на мноштву ... далматинских капела. Баб.