кра̀јишнӣк
крајишник
Лема
крајишник
Извор
том 3, стр. 28, редослед 8
- —
човек који живи у крајини (1), граничар; човек из Војне крајине.
history— Отац му је био имућан сељак крајишник, па хтио под сву душу сина ... погосподити. Коз. Ј. Турци су насељавали рају да им земљу обрађује, пунећи и своја погранична утврђења српским крајишницима.
Изворни текст (OCR)
кра̀јишнӣк м човек који живи у крајини (1), граничар; ист. човек из Војне крајине. — Отац му је био имућан сељак крајишник, па хтио под сву душу сина ... погосподити. Коз. Ј. Турци су насељавали рају да им земљу обрађује, пунећи и своја погранична утврђења српским крајишницима. Петр. В.