Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

кр̀кмета

стом 3, стр. 75

кр̀кмета

кркмета QA: medium

Стална адреса

Лема

кркмета

Извор

том 3, стр. 75, редослед 3

  1. —

    мн. тур. коврчице, увојци, витице, зулови. Вук Рј кр̏кнути?, -не̄м сврш. 1. сврш. од кркати Р-К Реч. 2. пући, прснути; исп. крк2.

    мн. — множинатур. — турскиисп. — испореди
    — Него чувај се да ти ... не кркне жила ка сиромаху фра-Вици јутроске.
    Мат.
    3. писнути; макнути, мрднути.
    — Пук се нагомила да се не може кркнути.
    Њег.
    4. разг. дати као казну: ~ јединицу. Р-К Реч. кр̏кнути?, -не̄м сврш. узети кога на кркаче.
    — Хајде, кркни ме!
    Павл.
Изворни текст (OCR)
кр̀кмета с мн. тур. коврчице, увојци, витице, зулови. Вук Рј. кр̏кнути?, -не̄м сврш. 1. сврш. од кркати Р-К Реч. 2. пући, прснути; исп. крк2. — Него чувај се да ти ... не кркне жила ка сиромаху фра-Вици јутроске. Мат. 3. писнути; макнути, мрднути. — Пук се нагомила да се не може кркнути. Њег. 4. разг. дати као казну: ~ јединицу. Р-К Реч. кр̏кнути?, -не̄м сврш. узети кога на кркаче. — Хајде, кркни ме! Павл.