кр́чати
крчати
Лема
крчати
Извор
том 3, стр. 100, редослед 11
- 1.
испуштати гласове као да вода кључа, бурљати.
— Непријатно и потмуло крчало му у трбуху.
А празна цријева безнадно крчала.
- 2.а.
испуштати кроз грло промукле гласове, хроптати, хркати.
— Тако мој бабо покојни крча, крча сиромах, па пред зору умре.
- 2.б.
звучати мукло, хрипати.
— Обоје ућуташе, само се чује како Ивану крчи у грудима.
- 3.
испуштати тихе, меке звукове (о мачки).
— Мачак отегао код пећи све четири па задовољно преде и крчи.
- 4.
испуштати, изводити оштре, реске звукове, клопарати.
— Крче кола цео дан, и ноћу.
Једва сам се прогурао до угла у коме је крчао радио.
- 5.
бучати, жагорити, галамити.
— Крчи војска у пољу. Пуна мекана крчи.
Рј.
Изворни текст (OCR)
кр́чати, -чӣм несврш. 1. испуштати гласове као да вода кључа, бурљати. — Непријатно и потмуло крчало му у трбуху. Моск. А празна цријева безнадно крчала. Сим. 2. а. испуштати кроз грло промукле гласове, хроптати, хркати. — Тако мој бабо покојни крча, крча сиромах, па пред зору умре. Дом. б. звучати мукло, хрипати. — Обоје ућуташе, само се чује како Ивану крчи у грудима. Дом. 3. испуштати тихе, меке звукове (о мачки). — Мачак отегао код пећи све четири па задовољно преде и крчи. Сим. 4. испуштати, изводити оштре, реске звукове, клопарати. — Крче кола цео дан, и ноћу. Ранк. Једва сам се прогурао до угла у коме је крчао радио. Чол. 5. бучати, жагорити, галамити. — Крчи војска у пољу. Пуна мекана крчи. Вук Рј.