Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ку̀лучити

несврштом 3, стр. 120

ку̀лучити

кулучити

Стална адреса

Лема

кулучити

Извор

том 3, стр. 120, редослед 10

  1. а.

    радити на кулуку, обавезном неплаћеном раду.

    — Од тихе раднице, која је почела као под неком срамотом да кулучи, постаде сарадник кога цене, кога за савет питају.
    Сек.
    Нема никога да обради поља, а некмоли да кУлучи.
    Бен.
  2. б.

    фиг. тешко и напорно радити.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Песници су кулучили и били свесни тога да кулуче.
    Михиз
    На својој земљи кулучимо цијеле године од звијезде до звијезде.
Изворни текст (OCR)
ку̀лучити, -ӣм несврш. а. радити на кулуку, обавезном неплаћеном раду. — Од тихе раднице, која је почела као под неком срамотом да кулучи, постаде сарадник кога цене, кога за савет питају. Сек. Нема никога да обради поља, а некмоли да кУлучи. Бен. б. фиг. тешко и напорно радити. — Песници су кулучили и били свесни тога да кулуче. Михиз. На својој земљи кулучимо цијеле године од звијезде до звијезде.