лепѐтав
лепетав
Лема
лепетав
Извор
том 3, стр. 186, редослед 14
- а.
који потиче од лепетања, праћен лепетом, испуњен лепетом.
— У тмини без звијезда, лепетавом шуму лијегања чавки ... тихо свјетло имало је нешто пријатна.
- б.
који лепеће, који се лелуја, лепршав.
— Он је и надаље остао да се грије ... загледан у вјечито лепетаво крило пламена.
Изворни текст (OCR)
лепѐтав, -а, -о а. који потиче од лепетања, праћен лепетом, испуњен лепетом. — У тмини без звијезда, лепетавом шуму лијегања чавки ... тихо свјетло имало је нешто пријатна. Сим. б. који лепеће, који се лелуја, лепршав. — Он је и надаље остао да се грије ... загледан у вјечито лепетаво крило пламена. Ћоп.