мѐра̄ч

мерач

Стална адреса

Лема

мерач

Извор

том 3, стр. 341, редослед 6

1.
ијек. мјѐра̄ч, м 1. онај који што мери; геометар: ~ времена, ~ брзине.
ијек. — ијекавски
— Григорије стаде на ... плочу ваrе].
— Пет, шест и по, шкљоцајући металном закачком, одреди мерач.
Моск.
Мјерачи иду из села у село, наши момци им носе велике бијеле амреле и апарате.
Андр. И.
2.
справа за мерење чега.

Изворни текст (OCR)

мѐра̄ч, -а́ча, ијек. мјѐра̄ч, м 1. онај који што мери; геометар: ~ времена, ~ брзине. — Григорије стаде на ... плочу ваrе]. — Пет, шест и по, шкљоцајући металном закачком, одреди мерач. Моск. Мјерачи иду из села у село, наши момци им носе велике бијеле амреле и апарате. Андр. И. 2. справа за мерење чега.