Одредница

ме̏се̄ц

мтом 3, стр. 344

ме̏се̄ц

месец, мјесец

Стална адреса

Лема

месец

Варијанте

мјесец, мје̏се̄ц

Извор

том 3, стр. 344, редослед 15

  1. 1.а.

    (вок. ме̏се̄че, инстр. ме̏се̄цом, лок. ме̏се̄цу и месе́цу; мн ме̏се̄ци, ген. месе́цӣ и месе́ца̄, дат. ме̏се̄цима и месе́цима) астр. (Месец) крупно небеско тело најближе Земљи, природни Земљин сателит: снимак Месеца, кратери на Месецу.

    вок. — вокативинстр. — инструменталлок. — локативген. — генитивдат. — дативастр. — астрономија
    — Мјесец, велик и свијетао, путује са мном врх друма.
    Кркл.
  2. 1.б.

    сателит ма које планете: Јупитерови месеци.

  3. 2.а.

    амблем, симбол муслиманства или неке муслиманске земље у облику Месечева српа; фиг. муслиманство, муслимански свет.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Бива, браћо, да је бјелодано сванут крсте, а мркнут мјесече.
    Март.
  4. 2.б.

    украс у облику Месечева српа.

    — По њој јесу бурме и прстење ... според њима сјајни мјесецови.
    НПХ
  5. 3.

    в. месечина: путовати по месецу.

    — Вечерас треба да буде месеца.
    Петр. Р.
  6. 4.а.

    утврђени, у нашем календару приближно дванаести део календарске године, према којему се одређују датуми: имена месеци, календарски ~, јеврејски месеци.

  7. 4.б.

    период од тридесет или приближно тридесет дана (почев од било којег датума); период до истог датума у наредном календарском месецу: ~ дана, после два месеца.

  8. 4.в.

    астр. период између два иста положаја Месеца у окретању око Земље (с обзиром на фазе, у односу на звезде, на еклиптику или др.): синодички ~, сидерички ~, тропски ~.

    астр. — астрономијас — средњи роддр. — друго

Фразе

докле тече (траје) сунца и Месеца вечито; једе се као ~ љути се и слаби; као да је пао с Месеца ништа не зна; медени ~ први месец живота у браку; млад ~ положај Месеца у коме је видљив само узани, српу слични део његовог круга; пун ~ положај Месеца у коме се види цео његов круг; ~ се једе (о менама) смањује се осветљена површина Месеца.
Изворни текст (OCR)
ме̏се̄ц, ијек. мје̏се̄ц, м (вок. ме̏се̄че, инстр. ме̏се̄цом, лок. ме̏се̄цу и месе́цу; мн. ме̏се̄ци, ген. месе́цӣ и месе́ца̄, дат. ме̏се̄цима и месе́цима) 1. астр. а. (Месец) крупно небеско тело најближе Земљи, природни Земљин сателит: снимак Месеца, кратери на Месецу. — Мјесец, велик и свијетао, путује са мном врх друма. Кркл. б. сателит ма које планете: Јупитерови месеци. 2. а. амблем, симбол муслиманства или неке муслиманске земље у облику Месечева српа; фиг. муслиманство, муслимански свет. — Бива, браћо, да је бјелодано сванут крсте, а мркнут мјесече. Март. б. украс у облику Месечева српа. — По њој јесу бурме и прстење ... според њима сјајни мјесецови. НПХ. 3. в. месечина: путовати по месецу. — Вечерас треба да буде месеца. Петр. Р. 4. а. утврђени, у нашем календару приближно дванаести део календарске године, према којему се одређују датуми: имена месеци, календарски ~, јеврејски месеци. б. период од тридесет или приближно тридесет дана (почев од било којег датума); период до истог датума у наредном календарском месецу: ~ дана, после два месеца. в. астр. период између два иста положаја Месеца у окретању око Земље (с обзиром на фазе, у односу на звезде, на еклиптику или др.): синодички ~, сидерички ~, тропски ~.