Одредница

ме̏сто

стом 3, стр. 347

ме̏сто

место, мјесто QA: medium

Стална адреса

Лема

место

Варијанте

мјесто, мје̏сто

Извор

том 3, стр. 347, редослед 24

  1. 1.а.

    (ген. мн. ме̑ста̄) простор који се може искористити за смештај кога или чега, расположиви простор: нема више места.

    ген. — генитивмн. — множина
    — Ти си ми у кући много места отео.
    Ком.
  2. 1.б.

    део простора на коме се налази неко (нешто) или је предвиђен за некога (за нешто); простор на коме се што збило или збива: председничко ~, стражарско

    ~ за обућу, ~ пожара, ~ удеса.
    Коч.
  3. 1.в.

    одређени део простора који неко или нешто заузима или треба да заузме; седиште.

    Ту су ухватили згодно мјесто да дочекају сватове. Том. Ја села на твоје место. Вес. Имали су уплаћена мјеста за кочију. Креш. r. служба, намештење. — Као круна свега ... губим место, остајем ... на улици. Ћос. Б. Замолио је да му се повјери мјесто казалишног критика. КХ 193б. д положај у односу на друге појмове; положај у неком редоследу, ранг: избити на прво место. — Играчи измијењаше мјеста. Мат. С. Марковић ... заузима крупно место У историји духовног живота српског. Скерл. По бројчаној јакости били су на четвртоме мјесту. КХ 1936. ђ. одређени део у књизи, детаљ у неком излагању. — Листала је књигу] ... док није дошла до врло занимљивих мјеста. Том. Задремао је код најдирљивијих места у мојој предици. Нед.
  4. 2.

    а. предео, крај.

    Снег је падао по висовима ... а киша по жупнијим местима. Жуј. б. насеље (село, варошица, град): мало ~, среско ~. — На самим обалама низала се већа места. Кум.
  5. 3.

    покр. лежај, постеља.

    Мргуда ... уђе у зграду, свуче се и леже у мјесто.

Фразе

болно ~ слаба, незгодна или непријатна страна кога или чега; геометријско ~ мат. линија, површина и сл. на којој се налазе све тачке које задовољавају неки математички услов, увјет; гласачко ~ просторија у којој се врши гласање; децимално ~ мат. бројка која се налази десно од децималне тачке (зареза); души места (на)чинити, ухватити нар. (у)чинити доброчинство; заrрејати (угрејати) ~
Изворни текст (OCR)
ме̏сто, ијек. мје̏сто, с (ген. мн. ме̑ста̄) 1. а. простор који се може искористити за смештај кога или чега, расположиви простор: нема више места. — Ти си ми у кући много места отео. Ком. б. део простора на коме се налази неко (нешто) или је предвиђен за некога (за нешто); простор на коме се што збило или збива: председничко ~, стражарско