Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

му̑мија

жтом 3, стр. 459

му̑мија

мумија

Стална адреса

Лема

мумија

Варијанте

му̀мија

Извор

том 3, стр. 459, редослед 6

  1. 1.

    перс.

    — ар. леш који се балсамовањем или сушењем чува од распадања.
    — Над њим стајаше његова мати, више налик на мумију него на човека.
    Лаз. Л.
    Сједи као мумија.
    Крл.
  2. 2.

    фиг. човек (обично мршав, слаб) у дубокој старости; нешто престарело, преживело.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Не осврћем се на старачка и беспосличарска причања разних филолошких мумија.
    Скерл.
Изворни текст (OCR)
му̑мија и му̀мија ж перс.-ар. 1. леш који се балсамовањем или сушењем чува од распадања. — Над њим стајаше његова мати, више налик на мумију него на човека. Лаз. Л. Сједи као мумија. Крл. 2. фиг. човек (обично мршав, слаб) у дубокој старости; нешто престарело, преживело. — Не осврћем се на старачка и беспосличарска причања разних филолошких мумија. Скерл.