Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

на̀брдило

стом 3, стр. 484

на̀брдило

набрдило

Стална адреса

Лема

набрдило

Извор

том 3, стр. 484, редослед 14

  1. —

    (чешће мн.) зан. део ткачног разбоја којим се збија кроз основу проденута потка, брдо, брдило.

    мн. — множиназан. — занатство
    — Ужурбано трескају набрдила и чунак.
    Рад. Д.
Изворни текст (OCR)
на̀брдило с (чешће мн.) зан. део ткачног разбоја којим се збија кроз основу проденута потка, брдо, брдило. — Ужурбано трескају набрдила и чунак. Рад. Д.