нама́хнути
намахнути
Лема
намахнути
Извор
том 3, стр. 567, редослед 14
- 1.
махнути руком некоме. Вук Рј.
- 2.
накосити.
dialectal— Он потеже сабљу приморкињу, па по пољу траве намахнуо.
Пододреднице
задесити се, намерити се. — Оноrа трена би убија свакога ко му се намахне. Мат
Изворни текст (OCR)
нама́хнути, на̀ма̄хне̄м сврш. 1. махнути руком некоме. Вук Рј. 2. покр. накосити. — Он потеже сабљу приморкињу, па по пољу траве намахнуо. НП Вук.