на̏опа̄к
наопак
Лема
наопак
Извор
том 3, стр. 580, редослед 5
- 1.а.
који је готов да наноси зла, опак, зао.
— Живан је био наопак човек, зато су га и прозвали
— Душман.
Времена су данас наопака.
- 1.б.
непожељан, непријатан, штетан.
— Ш то тако све видиш наопаку страну?
- 2.а.
који је супротан од нормалног, од правилног, који је рђаво усмерен, погрешан.
— То је био наопак закључак.
Прозрех свој наопаки живот.
- 2.б.
који иде у обрнутом правцу, супротан.
— Прича Јоза и иде опет редом као и синоћ, само наопаким, да дође до куће.
- 3.
који је окренут на наличје, изврнут.
— Бацио је око на слику, погледао наопаку страну љепенке, пак се јако зачуди. В 1865.
Изворни текст (OCR)
на̏опа̄к, -а, -о 1. а. који је готов да наноси зла, опак, зао. — Живан је био наопак човек, зато су га и прозвали — Душман. Глиш. Времена су данас наопака. Стипч. б. непожељан, непријатан, штетан. — Ш то тако све видиш наопаку страну? Сек. 2. а. који је супротан од нормалног, од правилног, који је рђаво усмерен, погрешан. — То је био наопак закључак. Чол. Прозрех свој наопаки живот. Пав. б. који иде у обрнутом правцу, супротан. — Прича Јоза и иде опет редом као и синоћ, само наопаким, да дође до куће. Вел. 3. који је окренут на наличје, изврнут. — Бацио је око на слику, погледао наопаку страну љепенке, пак се јако зачуди. В 1865.