Одредница

напла́тити

сврштом 3, стр. 589

напла́тити

наплатити

Стална адреса

Лема

наплатити

Извор

том 3, стр. 589, редослед 8

  1. 1.а.

    узети новац за продату роо̑у, учињену услугу и сл.; добити, примити од дужника позајмљени износ.

    сл. — слично
    — Сваки пут кад наплати свиње, кукуруз или ракију, носи у торо̄и симите, рачунаљке и шећерлеме. Ћос.
  2. 1.д.

    фиг. узвратити (што) на одговарајући начин.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Ја се бојим да нам јучерашњи дуг наплатили не би Ахејци.
    М-И
  3. 1.б.

    уновчити папир од вредности, примити за њега одговарајући новчани износ.

    — Iредао је неке своје облигације суду да Игњат наплати.
    Вес.
  4. 2.а.

    наградити.

    — Ту засвирајте, господо, ваш труд ћу наплатити.
    Богд.
  5. 2.б.

    узвратити истом мером, истим или сличним поступком, накнадити.

    — Ни мајци његе није наплатио.
    М-И
  6. 3.

    фиг. казнити, извршити освету као задовољење за нанесену увреду, за неправду, осветити.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — ^ли када се вратиш, наплатит ћеш насиља њихна.
    М-И

Пододреднице

~ се

1. наплатити (1). — За те услуге умео је да се наплати. Јов. С. Наплатили се од ствари и вредности које би пронашли код њега. Маш. 2. фиг. осветити се. — Ма знам се наплатити и сам! Пав. Одавно се већ заклињу ... да ће га сачекати ... и прописно му се наплатити за дрскост и гордост. Каш. 3. уз. повр. рашчистити рачуне, обрачунати се, поравнати се. — Мато ће да те убије, то је извесно. — Знам ... ја одох у Кленовник да се наплатим с Матом. Ранк. напла́ћати се, на̀пла̄ћа̄м се сврш. и3- дати много новаца плаћајући разне рачуне. — Поднеси тужбу; а ми ћемо да сведочимо. Ал ће да се наплаћа. Срем

наплатити (1).фиг. осветити се.уз. повр. рашчистити рачуне, обрачунати се, поравнати се.
Изворни текст (OCR)
напла́тити, на̀пла̄тӣм сврш. 1. а. узети новац за продату роо̑у, учињену услугу и сл.; добити, примити од дужника позајмљени износ. — Сваки пут кад наплати свиње, кукуруз или ракију, носи у торо̄и симите, рачунаљке и шећерлеме. Ћос. Д. фиг. узвратити (што) на одговарајући начин. — Ја се бојим да нам јучерашњи дуг наплатили не би Ахејци. М-И. б. уновчити папир од вредности, примити за њега одговарајући новчани износ. — Iредао је неке своје облигације суду да Игњат наплати. Вес. 2. а. наградити. — Ту засвирајте, господо, ваш труд ћу наплатити. Богд. б. узвратити истом мером, истим или сличним поступком, накнадити. — Ни мајци његе није наплатио. М-И. 3. фиг. казнити, извршити освету као задовољење за нанесену увреду, за неправду, осветити. — ^ли када се вратиш, наплатит ћеш насиља њихна. М-И.