на́родовати

народовати

Стална адреса

Лема

народовати

Извор

том 3, стр. 611, редослед 4

1.в.
необ. 1 водити народну, националну политику. В. пр. уз гл. им. народовање.
необ. — необичнов. — (после броја) векпр. — примергл. — глагол, глаголскиим. — именица
2.
живети као народ, нација.
— Мисао почела мислити, народи почели народовати.
Нен. Љ.

Изворни текст (OCR)

на́родовати, -дује̄м несврш. необ. 1. водити народну, националну политику. В. пр. уз гл. им. народовање. 2. живети као народ, нација. — Мисао почела мислити, народи почели народовати. Нен. Љ.