на̀рочит

нарочит

Стална адреса

Лема

нарочит

Варијанте

на́рочит

Извор

том 3, стр. 611, редослед 21

1.
који има посебне одлике, неуобичајен, особит; особен, настран: ~ карактер, ~ ћуд.
— Усне дају лицу изражај нарочите живости.
Пав.
2.
посебно, за одређену прилику ангажован, одабран и сл., посебан, специјалан.
сл. — слично
— Срете нас нарочити писмоноша из Котора.
Нен. Љ.

Изворни текст (OCR)

на̀рочит и на́рочит, -а, -о 1. који има посебне одлике, неуобичајен, особит; особен, настран: ~ карактер, ~ ћуд. — Усне дају лицу изражај нарочите живости. Пав. 2. посебно, за одређену прилику ангажован, одабран и сл., посебан, специјалан. — Срете нас нарочити писмоноша из Котора. Нен. Љ.