насло̀вити

насловити

Стална адреса

Лема

насловити

Извор

том 3, стр. 621, редослед 7

—
необ. а (обично у трп. прид.) упутити, адресовати на кога.
необ. — необичнотрп. прид. — трпни придевприд. — придев
— Затече га његов пандур носећи неки акт насловљен среском начелству.
Вук
б. дати, написати наслов, назив чему, снабдети насловом, назвати.
— Насловио је свој задњи чланак с »Импомту«. Марј. М.ева = жве̄бж

Изворни текст (OCR)

насло̀вити, на̀словӣм сврш. необ. а. (обично у трп. прид.) упутити, адресовати на кога. — Затече га његов пандур носећи неки акт насловљен среском начелству. Вук. б. дати, написати наслов, назив чему, снабдети насловом, назвати. — Насловио је свој задњи чланак с »Импомту«. Марј. М.ева = жве̄бж