о̀биловати
обиловати
Лема
обиловати
Извор
том 3, стр. 852, редослед 4
- 1.
(нечим, у нечему) имати у изобиљу (што), бити пун (чега), богат.
— Мачва је обиловала у јабуковим и шљивовим воћима.
Мој говор тврд је, благом ријечи мира не обилује.
- 2.
обилно се развијати, бујати.
— Видиш како су наша поља родна, како нам све мило цвате и обилује.
Изворни текст (OCR)
о̀биловати, -лује̄м несврш. 1. (нечим, у нечему) имати у изобиљу (што), бити пун (чега), богат. — Мачва је обиловала у јабуковим и шљивовим воћима. Вес. Мој говор тврд је, благом ријечи мира не обилује. Богд. 2. обилно се развијати, бујати. — Видиш како су наша поља родна, како нам све мило цвате и обилује. Ков. А.