Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

оваплоће́ње

стом 3, стр. 890

оваплоће́ње

оваплоћење

Стална адреса

Лема

оваплоћење

Извор

том 3, стр. 890, редослед 12

  1. 1.

    гл. им. од оваплотити (се).

    гл. — глагол, глаголскиим. — именица
  2. 2.

    слика, лик, остварење.

    — Био је сушто оваплоћење љубазности ичовечности.
    Мил.
    В. оваплоћи́вати (се), -о̀ћује̄м (се) несврш.
    — оваплоћавати (се).
Изворни текст (OCR)
оваплоће́ње с 1. гл. им. од оваплотити (се). 2. слика, лик, остварење. — Био је сушто оваплоћење љубазности ичовечности. Мил. В. оваплоћи́вати (се), -о̀ћује̄м (се) несврш. — оваплоћавати (се).