овѐнчати
овенчати
Лема
овенчати
Извор
том 3, стр. 891, редослед 26
- 1.
ијек. овјѐнчати, сврш 1. окитити венцем.
— Игњатовић прича како су омладинци овенчали Симу Милутиновића. Глиг.
- 2.
окружити чиме као венцем.
— Та су поља такођер била овјенчана брдима.
- 3.
(обично у изразу:
кру ном) о̀крунити, крунисати се. — Краљицу Марију сретно овјенчасмо краљевском круном.
Фразе
~ славом (ловором, венцем и сл.) прославити се, задобити, стећи славу. ове́нчити, о̀ве̄нчӣм, ијек. овијѐнчити, сврш. в. овенчати.
Пододреднице
окитити се. — Iрољећем се оне воћке овјенчају круном цвијећа. Коз. Ј
Изворни текст (OCR)
овѐнчати, -а̄м, ијек. овјѐнчати, сврш. 1. окитити венцем. — Игњатовић прича како су омладинци овенчали Симу Милутиновића. Глиг. 2. окружити чиме као венцем. — Та су поља такођер била овјенчана брдима. Шов. 3. (обично у изразу: