овлаште́ње

овлаштење

Стална адреса

Лема

овлаштење

Извор

том 3, стр. 894, редослед 13

1.
= овлашћење 1. гл. им од овластити.
гл. — глагол, глаголски
2.
писмена потврда, пимени докуменат којим се преноси право (на некога) да што уради (обично у име овластиоца).
— Предаде једном чиновнику писмено овлаштење Маргаретине сестре.
Цар М.

Изворни текст (OCR)

овлаште́ње с = овлашћење 1. гл. им. од овластити. 2. писмена потврда, пимени докуменат којим се преноси право (на некога) да што уради (обично у име овластиоца). — Предаде једном чиновнику писмено овлаштење Маргаретине сестре. Цар М.