овр̀шиво̄ст
овршивост
Лема
овршивост
Извор
том 3, стр. 897, редослед 1
- —
правн. стање онога што се може овршити, извршивост.
— Биљежничким исправама призната је овршивост.
Изворни текст (OCR)
овр̀шиво̄ст, -ости ж правн. стање онога што се може овршити, извршивост. — Биљежничким исправама призната је овршивост. Мј. 1926.