Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

оглѐдало

стом 3, стр. 901

оглѐдало

огледало

Стална адреса

Лема

огледало

Извор

том 3, стр. 901, редослед 12

  1. 1.а.

    углачана површшина, обично од стакла, у којој се одражавају предмети који се пред њом налазе, зрцало.

  2. 1.б.

    мирна водена површина; водена површина уопште.

    — Одједном се нашли пред црним огледалом Дунава. Ћос.
  3. 1.б.

    Швејку се прохтјело да се добро огледа у воденом огледалу. Јонке.

  4. 1.в.

    нешто што је (по облику и сјају) налик на огледало.

    — Шаком се не може ухватити ... огледало сунца.
    Матош
  5. 2.

    фиг. слика, одраз.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Светска изложба у Бриселу треба да буде огледало привредних и другиХ активности појединих земаља. Пол. 1958.

Фразе

криво ~ испупчено или издубено огледало које даје искривљену слику предмета.
Изворни текст (OCR)
оглѐдало с 1. а. углачана површшина, обично од стакла, у којој се одражавају предмети који се пред њом налазе, зрцало. б. мирна водена површина; водена површина уопште. — Одједном се нашли пред црним огледалом Дунава. Ћос. Б. Швејку се прохтјело да се добро огледа у воденом огледалу. Јонке. в. нешто што је (по облику и сјају) налик на огледало. — Шаком се не може ухватити ... огледало сунца. Матош. 2. фиг. слика, одраз. — Светска изложба у Бриселу треба да буде огледало привредних и другиХ активности појединих земаља. Пол. 1958.