одвѝтлати
одвитлати
Лема
одвитлати
Извор
том 4, стр. 24, редослед 8
- 1.
отерати, одагнати.
— Да јој се само приближио, би га ... мотком одвитлали.
- 2.
измаћи трчећи, одјурити.
— Ја бих испред њега одвитлао засто-двјеста метара. ндр. Н. о̀двићи (се), о̀двикне̄м (се) сврш. = одвикнути (се).
Изворни текст (OCR)
одвѝтлати, -а̄м сврш. 1. отерати, одагнати. — Да јој се само приближио, би га ... мотком одвитлали. Шапч. 2. измаћи трчећи, одјурити. — Ја бих испред њега одвитлао засто-двјеста метара. ндр. Н. о̀двићи (се), о̀двикне̄м (се) сврш. = одвикнути (се).