одсто̀јати
одстојати
Лема
одстојати
Извор
том 4, стр. 67, редослед 16
- 1.
в. одстајати.
— Ноћас ћу ја ... одстојати стражу под оружјем.
- 2.
постојати мало; устојати се од стајања.
— Мора ... испећи хостија, да мало одстоје и попусте.
- 3.
бити удаљен од извесне тачке, не бити сасвим уз нешто.
— Пешеви капута далеко сV одстојали од мршава тела.
Изворни текст (OCR)
одсто̀јати, -сто̀јӣм сврш. 1. в. одстајати. — Ноћас ћу ја ... одстојати стражу под оружјем. Вел. 2. постојати мало; устојати се од стајања. — Мора ... испећи хостија, да мало одстоје и попусте. Пав. 3. бити удаљен од извесне тачке, не бити сасвим уз нешто. — Пешеви капута далеко сV одстојали од мршава тела. Сек.