Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

оду́вати

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 69

оду́вати

одувати

Стална адреса

Лема

одувати

Извор

том 4, стр. 69, редослед 15

  1. 1.

    (имп. о̀дӯва̄ј) сврш = одухати. 1. дувајући уклонити, отерати, скинути.

    имп. — императив
    — Песме славља ветар је одуво̑.
    Радич.
    Одува бурмут што му је ... пао на новине.
    Лаз. Л.
  2. 2.

    фиг. одседети у затвору, одробијати.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Одреди да мора ту каsну у његову стану одувати. С 1911. lера је одувао своје две године. Пуштен је из Хаnса.
    Срем.

Пододреднице

~ се

дувањем бити однет, ишчезнути, нестати. — Док се вратио, одувала се наша љутња уз честито мезе. Јевт

дувањем бити однет, ишчезнути, нестати.
Изворни текст (OCR)
оду́вати, о̀дӯва̄м (имп. о̀дӯва̄ј) сврш. = одухати. 1. дувајући уклонити, отерати, скинути. — Песме славља ветар је одуво̑. Радич. Одува бурмут што му је ... пао на новине. Лаз. Л. 2. фиг. одседети у затвору, одробијати. — Одреди да мора ту каsну у његову стану одувати. С 1911. lера је одувао своје две године. Пуштен је из Хаnса. Срем.