о̏дуг
одуг, одугачак
Лема
одуг
Варијанте
одугачак, одуга̀чак
Извор
том 4, стр. 69, редослед 18
- а.
-чка, -чко а. подоста, прилично дуг(ачак).
— Одуго, обријано сухоњаво лице ... његово држање ... све је одисало »свратити на себе позорност«.
Бијело и њежно лице с одугачким ... носом.
- б.
повисок.
— А што свијет вели?
— упита ... оно друго момче дугих коса.
Изворни текст (OCR)
о̏дуг, -а, -о, о̏дугачак и одуга̀чак, -чка, -чко а. подоста, прилично дуг(ачак). — Одуго, обријано сухоњаво лице ... његово држање ... све је одисало »свратити на себе позорност«. Леск. Ј. Бијело и њежно лице с одугачким ... носом. Новак. б. повисок. — А што свијет вели? — упита ... оно друго момче дугих коса. Ћип.