оду̀мре̄ти

одумрети

Стална адреса

Лема

одумрети

Извор

том 4, стр. 71, редослед 21

1.а.
ијек. оду̀мријети сврш. а. обамрети, одузети се.
ијек. — ијекавски
— Кад чу оно »онај твој карабин«, сељаку само одумријеше ноге као да су пред њим усташе главом.
Ћоп.
1.б.
фиг. изгубити свој значај, своје функције, постепено ишчезнути.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Забавна музика она народна, импровизована ... ће временом почети ... да одумире, као што су одумрле гусле као забавни инструмент. Б 1958. Учи друге да ће држава одумрети. Пол. 1950.
2.а.
изумрети, помрети; оставити после смрти.
— Одумреше је родитељи младу и оставише као шибљику у разграђену саду.
Кош.
2.б.
утишати се, умукнути.
— Одумрије пјесма, престадоше ашиклуци и вечерње шетње.
Ћоп.

Изворни текст (OCR)

оду̀мре̄ти, о̀думре̄м, ијек. оду̀мријети, сврш. 1. а. обамрети, одузети се. — Кад чу оно »онај твој карабин«, сељаку само одумријеше ноге као да су пред њим усташе главом. Ћоп. б. фиг. изгубити свој значај, своје функције, постепено ишчезнути. — Забавна музика она народна, импровизована ... ће временом почети ... да одумире, као што су одумрле гусле као забавни инструмент. Б 1958. Учи друге да ће држава одумрети. Пол. 1950. 2. а. изумрети, помрети; оставити после смрти. — Одумреше је родитељи младу и оставише као шибљику у разграђену саду. Кош. б. утишати се, умукнути. — Одумрије пјесма, престадоше ашиклуци и вечерње шетње. Ћоп.