одје́кнути
одјекнути
Лема
одјекнути
Извор
том 4, стр. 38, редослед 16
- 1.
одговорити одјеком.
— Он завика грлом јуначкијем, сва му гора на глас одјекнула.
- 2.а.
огласити се звуком, јеком.
— Гурне врхом чизме ... греду, она напијена водом труло одјекне.
- 2.б.
зачути се, разлегнути се.
— У том тренутку ... одјекнуше ... звуци наше химне.
- 3.
дубоко уздахнути, јекнути.
— Кол'ко Фата од срца одјекне, вас јој чардак и кула одзвекне.
- 4.
изазвати, оставити дубок утисак.
— То ће силно одјекнути међу вашим бирачима.
Изворни текст (OCR)
одје́кнути, о̀дје̄кне̄м сврш. 1. одговорити одјеком. — Он завика грлом јуначкијем, сва му гора на глас одјекнула. НП Вук. 2. а. огласити се звуком, јеком. — Гурне врхом чизме ... греду, она напијена водом труло одјекне. Донч. б. зачути се, разлегнути се. — У том тренутку ... одјекнуше ... звуци наше химне. Јонке. 3. дубоко уздахнути, јекнути. — Кол'ко Фата од срца одјекне, вас јој чардак и кула одзвекне. НПХ. 4. изазвати, оставити дубок утисак. — То ће силно одјекнути међу вашим бирачима. Каш.