Одредница

о̏збӣљан

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 78

о̏збӣљан

озбиљан

Стална адреса

Лема

озбиљан

Извор

том 4, стр. 78, редослед 17

  1. 1.

    који се одликује сталношћу, сређеношћу, смирен, сталожен; трезвен, промишљен; строг.

    — Пробудиш се, и као озбиљан човек идеш на своју озбиљну дужност, а на мене списатеља мислиШ као на каквог пајаца који те забавља.
    Дом.
    Лешић је кудикамо озбиљнијим очима гледао у свијет.
    Коз. Ј.
  2. 2.а.

    важан, значајан.

    — Дигао поносно главу, а обрве намрштио, да даде послу озбиљно значење.
    Кал.
  3. 2.б.

    погодан, ваљан, добар.

    — То нам је ... најбољи наш финансијер ... он нам је ... најозбиљнији кандидат за министра финансија.
    Срем.
  4. 3.

    стваран, истински, прави.

    — Гроф је имао озбиљну вољу да сада поживи другим животом.
    Том.
  5. 4.

    пун опасности; тежак по последицама.

    — Ситуација је напета и озбиљна.
    Крл.
    Наши рањеници су у озбиљном положају.
    Дед. В.
  6. 5.а.

    прилично велик, приметан, знатан.

    — Немци ... су претрпели озбиљне губитке. Дед.
  7. 5.б.

    доста тежак.

    — Сматрали су је за озбиљног болесника, мада је њој било сасвим добро.
    Рист.
  8. 6.а.

    без израза веселости, без осмеха, који се предао размишљању.

    — Гледам моју мајку и сестру; чисто постареле, бледе, тужне, озбиљне.
    Лаз. Л.
  9. 6.б.

    који није намењен забави, разоноди, који је посвећен важним темама.

    — Озбиљна литература је само за такве озбиљне и тмурне мушкарце.
    Нех.
  10. 6.в.

    без топлине, хладан.

    — Iрођосмо кроз хол. Тешка, озбиљна раскош: масивни кожнати фотељи.
    Кол.
Изворни текст (OCR)
о̏збӣљан, -љна, -љно 1. који се одликује сталношћу, сређеношћу, смирен, сталожен; трезвен, промишљен; строг. — Пробудиш се, и као озбиљан човек идеш на своју озбиљну дужност, а на мене списатеља  мислиШ као на каквог пајаца који те забавља. Дом. Лешић је кудикамо озбиљнијим очима гледао у свијет. Коз. Ј. 2. а. важан, значајан. — Дигао поносно главу, а обрве намрштио, да даде послу озбиљно значење. Кал. б. погодан, ваљан, добар. — То нам је ... најбољи наш финансијер ... он нам је ... најозбиљнији кандидат за министра финансија. Срем. 3. стваран, истински, прави. — Гроф је имао озбиљну вољу да сада поживи другим животом. Том. 4. пун опасности; тежак по последицама. — Ситуација је напета и озбиљна. Крл. Наши рањеници су у озбиљном положају. Дед. В. 5. а. прилично велик, приметан, знатан. — Немци ... су претрпели озбиљне губитке. Дед. В. б. доста тежак. — Сматрали су је за озбиљног болесника, мада је њој било сасвим добро. Рист. 6. а. без израза веселости, без осмеха, који се предао размишљању. — Гледам моју мајку и сестру; чисто постареле, бледе, тужне, озбиљне. Лаз. Л. б. који није намењен забави, разоноди, који је посвећен важним темама. — Озбиљна литература је само за такве озбиљне и тмурне мушкарце. Нех. в. без топлине, хладан. — Iрођосмо кроз хол. Тешка, озбиљна раскош: масивни кожнати фотељи. Кол.