Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

о̀комит

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 98

о̀комит

окомит

Стална адреса

Лема

окомит

Извор

том 4, стр. 98, редослед 11

  1. а.

    који има оштар нагиб, јако стрм.

    — Почело се пењање ... окомитом стазом.
    Андр. И.
  2. б.

    који је управљен право одозго према доле, који с нечим чини прави угао, управан, вертикалан.

    mathematics
    мат. — математикас — средњи род
    — Промјер кружнице ... је окомит на базама траnеза. Алг. 1.
Изворни текст (OCR)
о̀комит, -а, -о а. који има оштар нагиб, јако стрм. — Почело се пењање ... окомитом стазом. Андр. И. б. мат. који је управљен право одозго према доле, који с нечим чини прави угао, управан, вертикалан. — Промјер кружнице ... је окомит на базама траnеза. Алг. 1.