окру́нитн
окрунитн
Лема
окрунитн
Извор
том 4, стр. 110, редослед 5
- а.
(трп. прид. о̀крӯњен) сврШ. а. откинути, одломити што с површине, с краја у мањим честицама, крунећи одвојити, издробити, иситнити.
— Куршуми ... ударају у зид и окруне мало земље, која се осиnа.
- б.
одвојити, откинути зрње с кукурузног клипа.
— Однесе кукуруз што га је окрунила да нахрани живину.
Фразе
хтети окруњено хтети што без муке, без труда.
Пододреднице
одвојити се од чега у малим честицама, одломитисе. — Зуби су ми се окрунили. 1јил
Изворни текст (OCR)
окру́нитн, о̀крӯнӣм (трп. прид. о̀крӯњен) сврШ. а. откинути, одломити што с површине, с краја у мањим честицама, крунећи одвојити, издробити, иситнити. — Куршуми ... ударају у зид и окруне мало земље, која се осиnа. Ранк. б. одвојити, откинути зрње с кукурузног клипа. — Однесе кукуруз што га је окрунила да нахрани живину. Шапч.