Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

о̀пре̄ти

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 161

о̀пре̄ти

опрети

Стална адреса

Лема

опрети

Извор

том 4, стр. 161, редослед 17

  1. 1.

    ијек. о̀пријети, сврш 1. одупрети, ослонити.

    ијек. — ијекавски
    — Мало после опре руке о колена.
    Кнеж. Л.
  2. 2.

    управити, упрети (о очима, погледу).

    — Станоје поглед у земљу опро.
    Рад. Д.
  3. 3.

    необ. одупрети се, одолети.

    необ. — необично
    — Не могоше Турци опријети на јуришу силнијех хајдука.
    НП Вук

Пододреднице

~ се

1. ослонити се, наслонити се. — Опре се рукама о спужву. Крањч. Стј. 2. успротивити се, супротставити се, одупрети се. — Опријети јој се и свадити се с њоме, сачувај боже! Ивак. Свакој се невољи можемо опријети, али томе не можемо. Андр. И

ослонити се, наслонити се.успротивити се, супротставити се, одупрети се.
Изворни текст (OCR)
о̀пре̄ти, о̏пре̄м, ијек. о̀пријети, сврш. 1. одупрети, ослонити. — Мало после опре руке о колена. Кнеж. Л. 2. управити, упрети (о очима, погледу). — Станоје поглед у земљу опро. Рад. Д. 3. необ. одупрети се, одолети. — Не могоше Турци опријети на јуришу силнијех хајдука. НП Вук.