о̀се̄нчити
осенчити
Лема
осенчити
Извор
том 4, стр. 200, редослед 31
- а.
ијек. о̀сје̄нчити, сврш а. захватити, покрити сенком; начинити сенку на чему.
— Тужаљка ... расте у сумраку, који је осјенчио небо.
И благи месечев сјај осенчи брда и равни.
Тешка брига осенчи му ... лице
- б.
додати тамније тонове, начинити сенку (на слици).
— Личио ми је тада на сликара који лако прелети кичицом ... да боље осенчи поједина места.
- в.
фиг. истаћи, учинити рељефнијим.
— Књига Стојановићева ... дала ми је многобројних могућности да га мишљење о Вуку још са неких страна осенчим и допуним.
Изворни текст (OCR)
о̀се̄нчити, -ӣм, ијек. о̀сје̄нчити, сврш. а. захватити, покрити сенком; начинити сенку на чему. — Тужаљка ... расте у сумраку, који је осјенчио небо. Донч. И благи месечев сјај осенчи брда и равни. Ил. фиг. Тешка брига осенчи му ... лице Нуш. б. додати тамније тонове, начинити сенку (на слици). — Личио ми је тада на сликара који лако прелети кичицом ... да боље осенчи поједина места. Нуш. в. фиг. истаћи, учинити рељефнијим. — Књига Стојановићева ... дала ми је многобројних могућности да га мишљење о Вуку још са неких страна осенчим и допуним. Бел.