Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

о̀собиг

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 218

о̀собиг

особиг

Стална адреса

Лема

особиг

Извор

том 4, стр. 218, редослед 18

  1. 1.

    који се нечим истиче, изузетан, изванресан: ~ поштован.е, ~ труд

    — Уживали су особите повластице.
    Срем.
    РасправЉа о политици и чини му се да је изрекао особитих ствари.
    Кал.
  2. 2.

    особен (1).

    — Још из детињства она беше чудновата и особита.
    Ранк.
    У његовим ушима одзвања звук њезиних ријечи, звук тако особит. Леск. .
Изворни текст (OCR)
о̀собиг, -а, -о 1. који се нечим истиче, изузетан, изванресан: ~ поштован.е, ~ труд. — Уживали су особите повластице. Срем. РасправЉа о политици и чини му се да је изрекао особитих ствари. Кал. 2. особен (1). — Још из детињства она беше чудновата и особита. Ранк. У његовим ушима одзвања звук њезиних ријечи, звук тако особит. Леск. .