оста̀вилац

оставилац

Стална адреса

Лема

оставилац

Извор

том 4, стр. 222, редослед 13

а.
правн. а. онај који некоме што оставља у наслеђе; завешталац.
правн. — правни, правнички
— Против решења о наслеђу жалила се кћи оставиоца. Пол. 1959.
б.
онај који нешто даје на оставу, на чување, у депозит.
— Остава ... бива кад један уговорник, хранилац ствари, обећа другоме, оставиоцу, да ће је ... чувати.
Рј. А.

Изворни текст (OCR)

оста̀вилац, -иоца м правн. а. онај који некоме што оставља у наслеђе; завешталац. — Против решења о наслеђу жалила се кћи оставиоца. Пол. 1959. б. онај који нешто даје на оставу, на чување, у депозит. — Остава ... бива кад један уговорник, хранилац ствари, обећа другоме, оставиоцу, да ће је ... чувати. Рј. А.