Одредница

о̀творен

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 236

о̀творен

отворен

Стална адреса

Лема

отворен

Извор

том 4, стр. 236, редослед 11

  1. 1.

    трп. прид. од отворити (се).

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
  2. 2.

    који није ничим ограђен, који није закриљен, наткривен; који није ничим спутан, слободан: ~ кола, ~ вагон, ~ авион, ~ доксат, ~ суд, ~ огњиште.

    — Обузело га чувство на поглед отворена обасјана неба и мора.
    Ћип.
    Шума је мој пријатељ једини. Пред њом је срце моје отворено.
    Тад.
  3. 3.а.

    искрен, непосре̏дан.

    — Хоћу да будем потпуно отворен. Новац је једним делом мој. Ћос.
  4. 3.б.

    неприкривен, јаван.

    — Повезује се с личностима Хитлеровог ... режима и постаје њихов отворени агент.
    Ч-М
    Започе отворена пљачка.
    Ћоп.
  5. 4.

    светао (о боји), јасан.

    — Јула је волела хаљине отворене боје с цветовима.
    Срем.
    Мислио је да је ... са својом лијепом отвореном косом с неба пала.
    Брл.
  6. 5.

    незаузет, празан, упражњен, слободан.

    — Осам хиљада отворених места за пропалу џентрију.
    Петр. В.
    Пјешадија пристаде за коњаницима бранећи отворену цесту.
    Том.
    град војн. град који се неће бранити војним средствима; ~ пруга жел. слободна пруга, којом се може пролазити; ~ рана рана на горњем слоју ткива; жива рана, рана која крвари, која се тешко залечује; отворена срца, отворених ру ку (дочекати, примити кога) искрено, срдачно; остати отворениХ Уста бити врло изненађен, запрепашћен; отворене беседе (бити), ~ на беседи слободан и искрен у говору; отворених очиј у (присту пити чему, радити што итд.) увиђајући јасно сврху, задатак чега; ~ море море по коме могу слободно пловити бродови свих држава; писмо писмо које се намењује неком путем штампе, како би свако могао сазнати његову садржину; ~ питање нерешено питање, о коме треба расправљати; ~ рачун банк. имати улог у банци која исплаћује новац и рачуне према писменом налогу улагача; ~ слог лингв. слог који се свршава самогласником; под отвореним небом изван куће, напољу, вани; слушати отворенихХ уста слушати с највећом пажњом; ударати на отворена врата доказивати нешто што је само по себи свакоме јасно.

Фразе

играти отворених карата, с отвореним карта ма јавно говорити истину, ништа не скривати; имати (држати) отворену кућу бити гостољубив, примати посете и госте у свако доба; имати отворена врата (за нешто) имати осигуран успех; имати отворену ка верну боловати од акутног туберкулозног процеса; ићи отворених очиј у бити опрезан и спреман за сваки непредвиђени случај; момак отворене главе бистар, паметан младић; на отворену на отвореном, слободном простору;
Изворни текст (OCR)
о̀творен, -а, -о 1. трп. прид. од отворити (се). 2. који није ничим ограђен, који није закриљен, наткривен; који није ничим спутан, слободан: ~ кола, ~ вагон, ~ авион, ~ доксат, ~ суд, ~ огњиште. — Обузело га чувство на поглед отворена обасјана неба и мора. Ћип. Шума је мој пријатељ једини. Пред њом је срце моје отворено. Тад. 3. а. искрен, непосре̏дан. — Хоћу да будем потпуно отворен. Новац је једним делом мој. Ћос. Б. б. неприкривен, јаван. — Повезује се с личностима Хитлеровог ... режима и постаје њихов отворени агент. Ч-М. Започе отворена пљачка. Ћоп. 4. светао (о боји), јасан. — Јула је волела хаљине отворене боје с цветовима. Срем. Мислио је да је ... са својом лијепом отвореном косом с неба пала. Брл. 5. незаузет, празан, упражњен, слободан. — Осам хиљада отворених места за пропалу џентрију. Петр. В. Пјешадија пристаде за коњаницима бранећи отворену цесту. Том.