о̀тиснути
отиснути
Лема
отиснути
Извор
том 4, стр. 241, редослед 26
- 2.
(аор. о̀тиснух и о̀тискох 2. и
- 3.
о̏тиснӯ, о̀тиште и о̏тиште; прил. пр. о̀тиснӯвши и о̀тиска̄вши; р. прид. о̀тиснуо, -ула, -уло и отискао, отисла, -ло; трП. прид. о̀тиснӯт) сврш.
- 1.
притиском, гурањем учинити да се што помери, удаљи, одгурнути, одбацити.
— Брзо отисне лађV ... у воду
Он ме отисну руком да сам посрнуо Петр. В. фиr. Почео је ... заборављати да је отиснуто сироче.
- 2.
отиснути се (2).
— Напречац се окрену и шутке отисну даље.
Једва чека да отисну, оду.
- 3.
погнати, потерати.
— Отиште витку бедевију.
- 4.
послати, упутити.
— Отиснуо је двојицу момака за њим да га поврате.
- 5.
(нешто) оставити траг, отисак од чега.
— Нема руке ... која тај пријевор није дотакла и прсте на њему отиснула.
- 6.
одштампати.
— Показују свјеже комаде ... отиснутих прогласа народу.
- 7.
стати, почети.
— Наједанпут отисну из свег грла пјевати.
Пододреднице
1. одбити се, одмаћи се (од кога, од чега); кренути, запловити. — Командује да се брод отисне. Нен. Љ. 2. поћи, запутити се. — Одлучио се да се ... отисне у свет ради стицања знања. Милис. фиг. упустити се у причање, распричати се. — Фра Серафин се отиснуо и ређа старе приче и досетке. Андр. И. 3. нагло кренути, потећи, појурити. — Суне међу храшће и отисне се кроза њ као поплашено звијере. Коз. И. 4. а. одвалити се, одронити се; свалити се, сурвати се. — Од куле се ћошак отиснуо. НПХ. Коњ се оклизнуо ... и отиснуо се У провалију. Дед. В. б. испасти, исклизнути. — Из задрхтале му руке отиснуо се ... пехар и рујно вино просу се по столу. Шапч. 5. одбацити се. — Играч треба да се ногама ... отисне од воде. Ват. 6. оставити отисак, траг; утиснути се, урезати се. — фиг. Увреда се отисне у човјеку јаче него кајање. Божић
Изворни текст (OCR)
о̀тиснути, -не̄м (аор. о̀тиснух и о̀тискох, 2. и 3. л. о̏тиснӯ, о̀тиште и о̏тиште; прил. пр. о̀тиснӯвши и о̀тиска̄вши; р. прид. о̀тиснуо, -ула, -уло и отискао, отисла, -ло; трП. прид. о̀тиснӯт) сврш. 1. притиском, гурањем учинити да се што помери, удаљи, одгурнути, одбацити. — Брзо отисне лађV ... у воду М-И. Он ме отисну руком да сам посрнуо Петр. В. фиr. Почео је ... заборављати да је отиснуто сироче. Јакш. Ђ. 2. отиснути се (2). — Напречац се окрену и шутке отисну даље. Креш. Једва чека да отисну, оду. Сиј. 3. погнати, потерати. — Отиште витку бедевију. НП Вук. 4. послати, упутити. — Отиснуо је двојицу момака за њим да га поврате. Мул. 5. (нешто) оставити траг, отисак од чега. — Нема руке ... која тај пријевор није дотакла и прсте на њему отиснула. Сиј. 6. одштампати. — Показују свјеже комаде ... отиснутих прогласа народу. Донч. 7. стати, почети. — Наједанпут отисну из свег грла пјевати. Креш.